Istorijat klima uređaja

Iako su moderni klima uređaji relativno novijeg datuma, čovek je od davnina razvijao načine da rashladi svoj dom tokom letnjih meseci. U starom Rimu se koristio akvadukt koji je cirkulisao vodu uz zidove pojedinih kuća i rashlađivao ih. U Persiji su se koristile “kule vetrova” ili hvatači vetra kako bi pospešili cirkulaciju vazduha kroz kuću. Pojedini sistemu su čak  kanalima odvodili vazduh pod zemlju kako bi ga ohladili i zatim cirkulisali kroz kuću.

U drugom veku, kineski izumitelj Ding Huan je izmislio rotacioni ventilator za rashlađivanje sa sedam kraka i 3 metra u prečniku, koji se ručno pokretao. Imperator Xunzong (5 vekova kasnije) je u palati napravio hladnu dvoranu (Liang Tian), koju su hladili ventilatori pokretani snagom vode.

U 18. veku, Bendžamin Frenklin i Džon Hadlej (profesor hemije na Kembridžu), izvodili su eksperimente kako bi istražili principe isparivanja kao sredstvo brzog rashlađivanja. Došli su do otkrića da tečnosti koje brzo isparavaju, kao što su alkohol i slične, mogu rasladiti objekat do ispod tačke smrzavanja vode.

1820, britanski naučnik Faradej je otkrio da se dovođenjem amonijaka u tečno stanje pod pritiskom, vazduh može rashladiti kada se tečnom amonijaku dopusti da ispari. 20-ak godina kasnije, Džon Gori (lekar iz Floride) je iskoristio tehniku kompresora da stvori led koji je koristio da rashladi pacijente u njegovoj bolnici. Nadao se da će jednog dana mašina za led moći da reguliše temperaturu u zgradama. Njegova mašina je ispuštala gas i nije radila pouzdano a nije uspeo ni da nađe sponzore koji bi uložili u dalji razvoj.

Tek je 1851. u Australiji, Džejms Harison napravio pouzdanu, mehaničku mašinu za led. Sistem je korsitio kompresor koji je gas sabijao u kondenzator, gde se hladio i dovodio u tečno stanje a zatim vodio kroz isparivač, gde se vraćao u gasovito stanje, hladeći okolinu. Mašina je proizvodila 3 tone leda dnevno.

Tek je početkom 20. veka, 1902 Vilis Haviland (Njujork) izmislio prvu moderni klima uređaj. Njegov rashladni uređaj nije kontrolisao samo temperaturu već i vlažnost vazduha, cirkulišući vazduh kroz ohlađeni hladnjak. Mašina je korišćena kako bi se održavali isti mikroklimatski uslovi u prostoriji tokom procesa štampe. Kasnije je njegov izum korišćen kako bi se povećala produktivnost na radnom mestu. Tokom vremena, klima uređaji su korišćeni kako bi se povećao komfor u domovima i automobilima. Prodaja kućnih klima uređaja je drastično skočila tokom pedesetih godina prošlog veka.

Od tada pa do danas, klime su dosta napredovale, postajale manje i jeftinije. Pored hlađenja toma i regulisanja vlažnosti vazduha, one danas filtriraju vazduh, prečišćavaju ga, jonizuju, greju i uopšte čine mnogo toga za naš komfor.

Leave a Comment


Kontakt!
Poruka uspesno poslata!



10 + 6 =